Goran Skrobonja, po rečima Petra Janjatovića, autor prvog domaćeg rokenrol romana "Kada kažeš da sam tvoj", otkrio nam je čudesni svet Lazara Lakija Petronijevića, rok zvezde iz „zlatnih“ osamdesetih.
Srpski pisac i prevodilac Goran Skrobonja rođen je 28. marta 1962. godine u Beogradu. Iako je završio studije prava na Pravnom Fakultetu u Beogradu njegova prava vokacija je pisanje ponajviše SF i horor priča i romana koje je objavljivao od 1994. godine pa do sada. Najpoznatiji romani su mu "Nakot"(1994.), "Čovek koji je ubio Teslu"(2010.) i "Sva Teslina deca" (2013.) kao i zbirke priča Od šapata pa do vriska"(1996.), "Šilom u čelo"(2000.) i "Tihi gradovi" (2007.).
Autor je nekoliko antologija horor priča a poznat je i njegov rad u The Rubber Soul Project-u (zajedno sa Rastkom Ćirićem), koji su snimili i objavili dva CD-a sa pesmama koje The Beatles nisu napisali a mogli su(!). Izuzetno plodan i kao prevodilac, preveo je neke od najznačajnijih romana i pripovedaka horora i naučne fantastike uključujući romane Stivena Kinga, Dena Simonsa, Klajva Barkera i Ijana Mekdonalda.
"Kada kažeš da sam tvoj" je prvi Skrobonjin roman (objavljen od strane izdavačke kuće "Laguna") koji ne pripada žanrovskoj prozi. Razgovarali smo sa autorom i evo što nam je rekao o samom romanu i još nekim stvarima.
Kada ti je došla na pamet ideja o ovakvoj vrsti romana? On predstavlja popriličan iskorak u tvom dosadašnjem radu.
Još 2005. godine počeo sam da vodim neku vrstu dnevnika i beležim ne samo ono što se u dnevnicima inače beleži, već i prisećanja na neke ranije događaje, vreme kada sam bio mnogo mlađi. Imao sam maglovitu zamisao o tome da te dnevnike jednog dana objavim kao neku vrstu dokumenta o sredini prve decenije novog milenijuma u Beogradu, ali to se nije dogodilo. Međutim, neki delovi tog teksta, posebno oni sa sećanjima na gimnazijske i studentske dane, bili su toliko živi i ubedljivi, da sam bio gotovo siguran u to da će jednog dana negde sebi naći mesto. Američki pisac Den Simons jednom prilikom je rekao da pisci nikada ne bacaju ništa što su napisali, i meni je sada drago što sam upravo tako postupio: dakle, delovi ovog romana napisani su pre više od deset godina. Onda, sticajem okolnosti, preveo sam i objavio knjigu "Bog nas sve mrzi" tobožnjeg autora Henka Mudija, inače glavnog junaka popularne TV serije "Kalifornikacija" (koga glumi Dejvid Duhovni), sasvim pristojan roman o mladosti i sazrevanju protagoniste koji se upoznaje sa pripadnicima džet-seta, rokenrola i manekenskog sveta u hotelu "Čelsi" u Njujorku, pa mi se učinilo zgodnim da kroz sličnu priču opišem deceniju osamdesetih godina prošlog veka i sve ono što nam je ona donela.
Da li je književna radionica u Pazinu uticala na koncept ili ubrzala rad na njemu?
Zapravo nije posredi književna radionica, već program boravka pisaca u pazinskoj "Hiži od besid", kući za pisce. Moj prijatelj i kolega pisac, Miomir Petrović, voli da citira Moravijinu tvrdnju o tome kako je idealno zanimanje za jednog pisca da bude – rentijer, i ovakvi programi omogućavaju stvaraocima da makar na mesec dana žive na sličan način – sa plaćenim boravkom u nekoj vrsti poluizolacije, daleko od kuće, svakodnevnih obaveza i aktivnosti koje nužno troše vreme i energiju, i sa jedinom obavezom da – pišu. Jedan deo ovog romana nastao je za vreme mog boravka u Kući za pisce u Pazinu 2015. godine, dok je dobar deo ostatka napisan prošlog leta, u sličnim uslovima izmeštenosti iz svakodnevice, kada sam boravio kod kćerke u Švedskoj.
Kolika je zasluga tvog prijatelja Igora Popovića u nastajanju romana?
Ogromna. Igoru je knjiga i posvećena. Mi smo gimnazijski drugovi i četiri godine smo delili klupu, a ostali smo prijatelji za ceo život.
Većina epizodica i događaja koji se zbivaju glavnom junaku knjige "Kada kažeš da sam tvoj", Lazaru Lakiju Petronijeviću, autentični su događaji u kojima smo učestvovali nas dvojica, a Igorova prisećanja na slavne dane grupe Džakarta i na to kako je izgledalo biti rok zvezda u „zlatnim“ osamdesetim neprocenjive su insajderske informacije bez kojih bi ova knjiga izgledala sasvim drugačije i, siguran sam, bila daleko neubedljivija.
Objasni nam ulogu Petra Janjatovića i Igora Kordeja?
Pera i Kordej su moji prijatelji u stvarnom životu, i obojica su itekako bili aktivni osamdesetih što se rokenrola tiče. Pera je radio za Džuboks i Rock, direktno učestvovao u svim važnim rokenrol događajima tog vremena i napisao referentnu "Yu-Rock enciklopediju" čije se novo, dopunjeno izdanje pojavilo iz štampe, ako se ne varam, prošle godine.
Kordej je, opet, imao svoj bend, a proslavio se mnoštvom dizajnerskih rešenja za omote antologijskih LP ploča tog vremena. I obojica su ljubazno pristali da na neki način postanu moji saučesnici u zaveri sa nazivom "Kada kažeš da sam tvoj".
Pera je „uradio“ intervju sa Lakijem i Žaretom, okosnicom beogradske grupe Kalkuta, dok je Kordej uradio omot za drugi, platinasti Kalkutin album po kojem je knjiga i dobila naslov. Ali, njih dvojica su samo neki od poznatih, stvarnih učesnika burnog rok-života tog vremena, pa ću prepustiti čitaocima da pronađu ostale.
Postoji li mogućnost da se snimi i objavi nešto od izmaštanih tekstova grupe Kalkuta?
Ne verujem, ali nikad se ne zna.
Šta misliš o izjavi Petra Janjatovića da je ovo prvi domaći rokenrol roman?
Ova njegova tvrdnja je laskava, naravno, ali prepustio bih publici da to proceni. Da, rokenrol jeste okosnica svega u knjizi, ali mislim da je ovo ipak više šira slika tog vremena, te da je rokenrol pozornica svojevrsna prizma ili lupa kroz koju se može zaviriti u osamdesete, te da on knjigu čini pravim malim vremeplovom.
Smatraš li da će tvoja/naša generacija bolje pročitati ovaj roman od nekih mlađih generacija?
Sigurno da hoće, ali mislim da će biti zanimljiv i starijima i mlađima od nas. Stariji – dakle, generacija naših roditelja koja je sada dobrano u svojoj osmoj deceniji života, možda će shvatiti zbog čega smo radili sve te nerazumljive stvari na koje su se oni mrštili i bezuspešno pokušavali da ih prihvate; mlađi će, opet, moći da steknu jasniju sliku o uslovima u kojima je nastajala danas već klasična rok-muzika nekadašnje zajedničke domovine, ono što je ostalo zapamćeno u istoriji kao „Ex-Yu rokenrol“.
U romanu se pojavljuju i pikantni opisi seksualnih avantura glavnogjunaka.
Tu ne može bogzna šta pametno da se kaže: seks je prirodni životni sastojak, a u vreme mladosti koju opisujem, jedan je od najvažnijih i najželjenijih doživljaja sveta odraslih koji se čarobno otvara pred junošama podivljalih hormona. Nisam siguran kako je sada (premda verujem da je isto), ali mi smo tada, kao gimnazijalci i studenti, manje-više sve radili kako bismo osvojili neku devojku i završili sa njom u krevetu. Njegovo stupanje u svet rokenrola, svojevrsni je ulazak u poslastičarnicu sa besplatnim najslađim tortama i kolačima na svetu. Mene jedino zanima to u kojoj sam meri uspeo da zadržim opise Lakijevih čulnih susreta na granici dobrog ukusa. Nadam se da je nisam prešao i zabasao na onu drugu stranu... ili makar ne mnogo.
Koji su likovi potpuno izmišljeni a koji mešavina stvarnih ličnosti?
To radije ne bih da otkrivam. Znam da će se mnogi moji savremenici prepoznati u nekim likovima (i uglavnom pogrešiti), baš kao i to da će mnogi propustiti da se prepoznaju. Zato, recimo da su svi likovi u najvećoj meri fiktivni.
Da li si imao negativnih reakcija na ovaj roman?
Za sada ne. Ali evo, tek je mesec dana otkad se pojavio u prodaji, tako da ima vremena i za njih.
Da li možeš da otkriješ ko je LJMŽ?
To je ipak pitanje za Lakija.
Ko je Žare?
Žare je jedan od tih fiktivnih likova koje pominjem, inače tihi neimar Lakijevog i Kalkutinog uspeha, ali njegova tragična sudbina inspirisana je jednim stvarnim beogradskim muzičarem koga pominjem u Zahvalnicama na kraju knjige.
Droga je manje zastupljena od seksa i rokenrola. Namerno?
Namerno. U tom svetom trojstvu, ona mi je oduvek bila najmanje zanimljiva.
Fascinacija knjigama i priznanje da ste ti i Igor krali knjige u velikim količinama?
Samo još jedan dokaz da se od karme ne može pobeći. Da, krali smo knjige kad smo bili klinci. Zato je, čini se, čitav moj život podređen knjizi i književnosti. Ali, ne bunim se.
Da li si naručivao ploče iz inostranstva? Gema Records, Cob Records (legendarni distributeri ploča iz UK, nekad omiljeni kod domaćih diskofila) ili samo iz USA?
Zapravo sam više voleo da ih kupujem na putovanjima, ali jesam u nekoliko navrata naručivao tzv. originale – sećam se, konkretno, "Closer" od Joy Division, "Sound Affects" od Jam, Bouvijevog "Zigija", "Young Americans"...
Smatraš li da je rokenrol bio samo začin u nekim našim filmovima ("Crna Marija", "Dečko koji obećava" ...)?
Uglavnom da, premda mislim da "Dečko koji obećava" ne bi nikako mogao da funkcioniše bez rokenrola. Možda bi film o Kalkuti bio naš prvi pravi rokenrol film.
Poslednji pasusi romana su za mene posebno "close to home". Reci još nešto o tome.
Nisam siguran da li misliš na poslednje rečenice Lakijevih memoara ili završnicu Pogovora priređivača. Lakijeva priča je završena tamo gde joj je zaista logičan kraj, ali morao sam da dodam taj Pogovor kako čitalac ne bi ostao prikraćen za saznanja o konačnim sudbinama nekih od likova koji sa Lakijem dele stranice romana. Mislim da su i jedna i druga završnica ispunjene optimizmom – Lakijeva usled njegove naivnosti i nesposobnosti da predvidi ono što se sprema (a ta naivnost je karakterisala praktično celu našu generaciju), moja usled uverenja u to da bi povratak Kalkute na rok scenu bio jednako zanimljiv kao i nastupi brojnih drugih rok-stvaralaca iz slavnih dana Novog talasa.
Koja sam pitanja propustio da ti postavim a ti smatras da imaš dobre odgovore?
Pitanja su bila veoma zanimljiva i siguran sam da bi moglo da ih bude još toliko. Isto tako, siguran sam i da su svi odgovori na njih skriveni na stranicama romana "Kada kažeš da sam tvoj". Nadam se da će mu se čitaoci vraćati, i da će on ostati kao svedočanstvo o duhu jednog vremena koji nas je sve – hteli mi to ili ne – obeležio, i koji se više nikada neće vratiti.
razgovarao slobodan vlaketić
fotgrafije iz arhive gorana skrobonje
Howe Gelb, harizmatični lider legendarnog američkog sastava Giant Sand, nastupiće 20. juna u Domu omladine Beograda i predstaviti pesme sa nedavno objavljenog albuma "Future Standards"....
